МОЛИТВА светом свештеномученику ПЛАТОНУ, епископу бањалучком
О, свети мучениче и свети владико, Платоне, погледај са Небеских висина на Земљу, и помози нама који те молитвом призивамо, јер смо безбројним страстима и гресима поробљени, и више не знамо како да се од њих ослободимо. Јер ако нам не дође Вишња помоћ, утопићемо се у мору безакоња и грехова, и изгубићемо сваку наду на спасење. Ти си својим страдалним животом и узвишеним мучеништвом победоносно ушао у дворе Цара Небеског, где све радошћу и љубављу мирише, и стекао си слободу да помажеш свима који те за нешто замоле, ако је то у складу са Божијом вољом. И ево ми, изранављени и умртвљени безбројним стрелама вражијим, не тражимо ништа друго, никаква блага ни радости овога света, већ само да се спасемо од свих смрти којима смо за вечност умрли. Ненаучени закону Божијем, а и не желећи да слушамо глас Господњи у себи, глас савести, све светиљке душе смо погасили дрским и бестидним безакоњима, и сада у мраку духовном пребивамо. Али опет, Творац и Избавитељ наш, Који нас безмерно воли, не дајући да занавек умремо, и да нас обузме безнадежно очајање, Својом руком долива уље у угасло кандило наших срца, и пали жижак наде, и опет и опет нас призива Себи. И по Свом премудром промислу уводи у наш живот успомену на твој светли и узвишени живот, како би, угледавши се на тебе, и ми смогли снаге да се вратимо из даљње земље у Очев дом. Зато те молимо, свети владико, да се заузмеш за нас код Господа, како би се непоколебљиво одлучили на истинско покајање без кога се нико ко је огрезао у гресима не може спасити. Не дозволи нам да на првој препреци поклекнемо, и да изгубимо жељу да се боримо за Живот Вечни. Јер чији је живот на Земљи био лак. Ни онима који су били праведни. А нама који смо неизмерно дужни Богу, требаће много труда и зноја, да све што смо порушили, поново сазидамо. Али, ако нам ти будеш помогао, можда наше душе опет оживе Духом Светим, можда се и удостојимо да и ми наследимо макар део оне славе у којој ти пребиваш. Зато, са надом се молећи теби, призивамо твој свети благослов, који ће нас као покров штитити у свим животним недаћама, и који ће нам давати снагу да до краја издржимо животну трку, живећи по заповестима Господњим, како би добар одговор дали на Суду Божијем. И како би нас, твојим заузимањем и твојим молитвама, свети Платоне, умилни глас Праведног Судије призвао у блаженство Царства Свога, где сви непрестано славе величанствено Име Божије, Оца и Сина и Светога Духа, и сада и увек и у све векове векова. Амин.
ЖИТИЈЕ светог ПЛАТОНА (ЈОВАНОВИЋА), епископа бањалучког
Епископ Платон (световно име Миливоје), рођен је у Београду 29. септембра 1874. од оца Илије и мајке Јелке (Соколовић). Гимназију је учио у Врању и Нишу, а потом школовање наставио у Београдској богословији. Замонашио се као ученик трећег разреда богословије. По завршетку богословије, рукоположен је у чин ђакона и презвитера и послат 1896. у Српско подворје у Москви где је наставио богословско усавршавање на Духовној академији коју је завршио 1901. са степеном кандидата богословља.
По повратку из Русије, постављен је за старешину манастира Рајиновца, а убрзо за суплента у Београду. Као професор службовао је у Алексинцу и Јагодини и за то време одликован је достојанством синђела, протосинђела и архимандрита.
За време рата 1912. архимандрит Платон је био бригадни свештеник, а у Првом светском рату војни свештеник. Кратко време био је администратор Охридске епархије. Окупацију је провео у Србији и помоћу својих веза у иностранству помага све оне који су били унесрећени, а нарочито сирочад и удовице. Управник манастирске штампарије у Сремским Карловцима и уредник “Гласника српске патријаршије” био је од 1932. до 1938. године. Поред својих редовних дужности у Сремским Карловцима, архимандрит Платон је био и старешина манастира Крушедола (1934-1936). За епископа моравичког изабран је 1936. године. Хиротонисао га је 4. октобра исте године у Сремским Карловцима патријарх Варнава. За епископа охридско-битољског изабран је 1938, а годину дана касније премештен је у Бања луку. Као епископ бањалучки дочекао је почетак Другог светског рата. Када му је саопштено (10. априла 1941) да као рођени Србин из Србије мора да напусти НДХ, он је одговорио: “Ја сам канонски и законито од надлежних власти постављен за епископа бањалучког и као такав обавезао сам се пред Богом, Црквом и народом да ћу водити бригу о својој духовној пастви трајно и постојано, без обзира на ма какве прилике и догађаје, везујући нераздвојно живот и судбину своју са животом и судбином свога духовног стада и остајући у средини његовој на духовној старжи за сво вријеме док ме Господ у животу подржи, остајуући уз своје стадо као добар пастир који душу своју полаже за своје овце. . .”
Када су 4. маја 1941. године епископу Платону наредили да напусти Бањалуку, по претњом да ће бити ухапшен ако то не учини, владика је замолио римокатоличког бискупа Јозу Гарића да интервенише код надлежног стожерника да му се омогући боравак још два-три дана како би се спреми за пут. Бискуп му је одговорио да буде миран и спокојан. Међутим, већ наредне ноћи (5. маја 1941), усташе су ухапсиле владику Платона и одвели га, заједно са протом Душаном Суботићем, архијерејским намесником из Босанске Градишке, изван Бањалуке где су их убили и бацили у реку Врбању. Ово гнусно дело извршио је усташа Асим Ћелић. Владичино изнакажено тело пронађено је у селу Кумсалима 23. маја 1941. године. Првобитно је сахрањен на војничком гробљу у Бањалуци, а 1973. пренет је у бањалучку Саборну цркву.
На редовном заседању Светог архијерејског сабора 1998. године, епископ бањалучки Платон проглашен је за свештеномученика и унет у Именослов светих Српске православне цркве.
Житије преузето са сајта Молитвеник и Нови Србљак