Започињемо нови серијал под називом „Кроз Жупско виногорје“ у којем ћемо вам представити неколико винарија из нашег Александровца кроз мини интервјуе.
Прва винарија на реду је Винска кућа Минић.Наш саговорник јесте Беба Минић.
1. Ваш деда Милорад познат је по томе што је успео да сачува Жупску краљицу,Тамјанику, и лансира је у сам врх српског винарства.Какви су били почеции винарије Минић ?
Као и сваки почетак, био је тежак али деда Мића је имао јасну визију и веру у то да је тамњаника сорта која заслужује пажњу и да јесте нешто по чему ће људи препознавати Жупу као и нашу винарију, нешто чиме ће се Жупа дичити! 1984. Мића је предложио свом оцу Миловану да посаде први виноград тамњанике, на шта му је он одговорио „Главу ти разбила тамњаника“, али ипак послушао и подржао његову жељу.Од тог винограда је отпочела нова историја тамњанике као и нова историја озбиљног винарења у породици Минић, прве боце тамњанике су запаковане 1988. под називом „Винска краљица“.
2. Колико је било тешко вратити тамјанику онде где заправо припада у винском свету?
У то време није се могло ни наслутити да ће тамњаника постати најпопуларније вино у Србији, да ће тридесетак година касније сваки ресторан у Србији имати макар једну Жупску тамњанику на својој винској карти.Тих ’90 и ’00 када су се и појављивале прве приватне винарије на овим просторима мало људи је уопште и знало за тамњанику, а већина оних који су знали, нису били ради да је пију, све док не пробају неку поштену, углавном жупску.Често су на сајмовима и дегустацијама људи прилазили и тражили „Дај ми тај твој шардоне!“, кад би им рекли, имамо само тамњанику окренули би се и отишли за други штанд, то нам је била школа, тамњаника мора да се проба!Сипали су тамњанику и нису ни слушали ко је шта тражио, са друге стране штанда су их дочекивали осмеси и неретко „Уф добар ти овај шардоне“, онда би тек уследило објашњење шта су уствари пробали.Овако, помоћу штапа и канапа и уз доследност квалитету, захваљујући винарима који су као и ми веровали у тамњанику, данас је тамњаника најпопуларније вино у Србији!
3.Тамјаника „Стота суза“ је сада веома препознатљива широм Србије.Можете ли нам рећи нешто више о песми која се налази на полеђини флаше и самом вину?
Пасма „Стота суза“ говори о муци виноградара и винара на путу од резидбе до вина у чаши али и о свој лепоти и љубави на том путу.На самим почецима тих ’90, у годинама када горива није било, у годинама о којима сам причала горе, када би неко поручио пар пакета вина, што је тада претстављало велику поруџбину деда би неретко сео на аутобус и тако испоручио вино купцу, поред свих послова који су га чекали кући, ништа није могло да замени ту радост коју је доносила свака продата боца, тежак пут је углавном онај прави.Једном када се враћао тако из Београда заспао је у аутобусу и из сна га је пробудила суза, била је то ваљда суза муке али и суза радосница, ни сам није знао како да је протумачи ни зашто ју је пустио али она њега није пуштала.О тој сузи је размишљао наредних дана, све док га једне ноћи нису пробудили ти стихови, устао је и написао песму која је била доста дужа у односу на ову коју данас знамо и са још једном битном разликом, завршавала се са стихом „Тамњанико шаљем те међ људе да и другом живот тужан крепиш“.Након једног гостовања у радио-емисији код чувеног новинара Галета Јанковића, Гале и Мића су сели у кафану преко пута и за тим кафанским столом уз Галетову сугестију песма је добила садашњу форму.Последњи стих у песми је промењен захваљујући песнику којим се Жупа поноси, Буци Мирковићу, када је Буца прочитао песму, викнуо је „Кад се вино пије, живот мора да буде мио, драг“.Тада је 1996. тамњаника „Винска краљица“ постала тамњаника „Стота суза“ како је и данас знамо.
4. После деде и оца на ред сте дошли Ваш брат и Ви ,надамо се у будућности и Ваша млађа сестра, као главни носиоци винске куће Минић.Имате ли већ сада неке будуће планове и иновације што се саме винарије тиче?
Брат и ја смо расли заједно са винаријом, гледали родитеље како раде, уче и унапређују посао, на том путу смо заволели вино али и схватили озбиљност и обимност тог посла.Наша млађа сестра, Марта има 12 година и након школских обавеза често је чека посао у подруму, углавном је то пуњење и паковање вина, вредна је и то јој не пада тешко, тако су изгледали и наши први кораци у подруму. Њене жеље за будућност варирају од козметичарке до винарке, мада оно што ми видимо јесте да се често мота по кухињи и доста тога зна сама да спреми, време ће показати.Урош ускоро постаје дипломирани технолог и поред вишегодишњег искуства у бербама са оцем има пар самосталних вина иза себе која ћете ускоро имати прилику да пробате, експериментисање са винима од аутохтоних сорти грожђа је оно што га највише занима и инспирише.Ускоро и ја завршавам економију, тренутно сам у потрази за искуством у тој бранши, размишљам о мастеру али највећа жеља јесте да радим и допринесем породичном послу. Мислим да је искуство рада у винарији, искуства са винских сајмова и из продаје са знањем које сам стекла на факултету добитна комбинација.Винарство свакако није посао који служи да се новац брзо окрене, винарство је посао упорности, традиције, знања и љубави.Винарство је посао за генерације.
5. Какав је туристички потенцијал Александровца?Како људи могу да посете вашу винарију и шта бисте им још препоручили да обиђу у нашој Океанији?
Туристички потенцијал Жупе је огроман, јасно је да су винарије оно што ће привући туристе и да нам је потребан садржај који ће туристима да употпуни време (ресторани, затворени базени, спа…), оно што ме радује јесте да се све више винара у Жупи бави туризмом на неком нивоу.Гости су у нашој винарији увек добродошли, нажалост тренутно немамо активне смештајне капацитете због мањка радне снаге, а и због акривних грађевинских радова у винарији, радимо на томе да се то ускоро промени.Планирамо да у наредних неколико година заокружимо целу причу винарије што се тиче производње а и туристичког дела, барем на неко време.Оно што тренутно можемо да пружимо гостима јесте обилазак винограда и винарије, дегустацију наших вина, упаривање вина и хране по договору у зависности шта гости желе, од сирева и домаћих мезетлука до озбиљних јела, разних печења, шердена, сарми и за крај слатких пита.Мислим да Жупи предстоји златно доба што се тиче туризма, близина Козника, Гоча, Врњачке Бање и Копаоника такође доприноси Жупи као атрактивној туристичкој дестинацији и то треба добро искоритити.Када нам у госте дођу пријатељи, Урош и ја не пропуштамо прилику да са њима обиђемо Жупске винарије, поред одличних вина, гостопримство је заиста наш највећи бренд, ретко ко уме да дочека и испрати као наш домаћин.Искористила бих ову прилику да позовем и Александровчане да се осмеле и да обиђу не само нас, већ и друге винарије у Жупи, живели!
- Када је винарија основана? Прве боце су напуњене 1988. а винарија је званично основана 2007.
- Колико етикета имате у вашој понуди? Тренутно имамо 5 етикета
- Које све сорте грожђа гајите? Тамњаника, прокупац и бургундац
- Колико земље под вингорадом имате? Око 7 хa
- Колико производите литара вина годишње? Од 80000-10000
- Да ли имате смештајне капацитете? За сада не
