По Светом предању Цркве, ову икону је насликао Св. апостол Лука као последњу икону за земног живота Пресвете Богородице, која ју је и благословила. Св. Лука је икону убрзо однио у Египат, назорејима, првим пустињским монасима. У IV вијеку икона је пренијета у Јеруса- лим, а одатле, око 440. године у Цариград, гдје је смјештена у Влахернску цркву. Када је у вријеме Четвртог крсташког рата (1204) Цариград пао у руке латинских „крстоносаца“, икона је отета и поново однесена у Палестину, гдје се налазила у рукама монашко-витешког реда Јовановаца. Послије најезде муслимана на Палестину, Јовановци премјештају своје седиште на острво Родос, гдје икону смјештају у православни манастир на брду Филеримос (по том манастиру, данас обновљеном, она је и добила име; позната је још и под именом Филермоса). Овдје икона бива прибројана другим двијема светињама: Десницом Св. Јована Претече и честицом Часнога Крста.
Средином XVI вијека, због турских освајања, Јовановци са светињама прелазе на Малту (од тада су и познати као Малтешки витезови), гдје остају до краја 1798. године, када ће због Наполеонових освајања прећи у Русију, под покровитељство руског цара Павла Првог. Цару Павлу, у знак захвалности, магистар Малтешког реда Павле Гомес предаје три хришћанске светиње, додјељујући му и титулу Великог магистра. Светиње се чувају у Гатчину до 1917. године, када усљед Бољшевичке револуције бивају пренесене у Естонију, да би их затим царица Марија Фјодоровна пренијела у Копенхаген, у Данску. На самрти, царица је светиње предала митрополиту Руске Заграничне Цркве, Антонију Храповицком.
Светиње се чувају у Руској Цркви у Берлину до 1932. године, а затим их митрополит Антоније предаје на дар југословенском краљу Александру Карађорђевићу, у знак захвалности због прихватања руских избјеглица и њиховог збрињавања. Светиње се чувају у дворској цркви у Београду до хитлеровске окупације априла 1941. године. Краљ Петар Други, заједно са српским патријархом Гаврилом Дожићем, оставља светиње на чување манастиру Острогу. У јесен 1952. године комунисти откривају и одузимају светиње и смјештају их у трезор МУП-а, да би 1978. године, на захтјев митрополита Данила, власт вратила Цркви Десницу Св. Јована и честицу Часнога Крста (оне се од тада чувају у Цетињском манастиру). Филеримска икона је тада дата привремено на чување Народном музеју Црне Горе. Црква је у више махова тражила да јој се и ова Светиња врати и да се присаједини другим двијема у цркви Цетињског манастира, али до сада, нажалост, ти захтјеви нису уродили плодом
Двадестпетог окотбра (по новом календару) празнују се ове Три Светиње.
Тропар Богородици, гл. 8. (трипут) :
Руком Светог Еванђелисте Луке насликана, икона
Твоја, Богородице, освештала је Својим Ходом, кроз
вјекове, земље и градове; од Јерусалима до Цари-
града, на Родосу у Филеримској обитељи пребивају-
ћи, преко острва Малте сву Европу богородичанском
љепотом обасјавши, благодатно одлетјевши преко
царског града Петрограда до стонога Београда, до
Острошке и Цетињске светиње, сву васељену мате-
рински је загрлила.
